Изменом закона до више добровољаца у војсци

Румунска влада је одобрила закон којим се уводи проширени програм добровољне војне обуке као део активности везаних за модернизацију одбрамбених способности државе као чланице НАТО и обнову њеног резервног састава.

Нови законски оквир замењује претходни модел обуке од једне недеље четворомесечним програмом и даје учесницима обуле могућност запослења у оружаним снагама.

Према изјавама званичника Министарства националне одбране, циљ ове измене закона је подмлађивање резервног састава и попуњавање упражњених формацијских места у јединицама, а што постаје све већи проблем у румунским оружаним снагама, нарочито у контексту повећане несигурности у региону.

Програм је намењен мушкарцима и женама старости од 18 до 35 година који раније нису служили у оружаним снагама. Програм је осмишљен тако да буде финансијски атрактиван: добровољци ће добијати од 400 до 600 евра месечно, уз бесплатан смештај, храну, здравствено осигурање и војну опрему. Након завршетка обуке, сваком учеснику ће бити додељен и бонус у вредности од око 5300 евра.

Лица која заврше војну обуку аутоматски ће добити статус припадника резервног састава, чиме ће се подмладити резервни састав. Такође ће имати могућност да наставе каријеру као професионални војници, уколико желе да остану у оружаним снагама.

Министар одбране Јонут Мостеану рекао је на конференцији за новинаре да је просечна старост румунских резервиста, која износи око 48 година, превисока за модерне и брзе оружане снаге за какве сматра румунске.

Румунија тренутно има око 4 700 добровољаца резервиста. Средњорочни циљ је привлачење око 10 000 нових добровољаца, са нагласком на млађе старосне категорије.

Иако финансијски подстицаји могу бити привлачни некима, посебно у руралним или економски неравноправним регионима, званичници признају да је интересовање за војни позив скромно.

Закон, који још увек захтева одобрење парламента, део је ширег пакета одбрамбених реформи. Румунија је скоро удвостручила своје одбрамбене издатке од 2023. године на око 2,5% БДП ове године. Постоје планови да се ова бројка повећа на 3,5% до 2030. године, уз додатних 1,5% БДП намењених за стратешку инфраструктуру, логистику и сајбер безбедност.

Већи део буџета биће усмерен ка повећању величине и оперативне спремности војске, јачању противваздушне одбране и изградњи резерви муниције.