Вилхелм Хозенфелд, капетан

Вилхелм Хозенфелд (Wilhelm Adalbert Hosenfeld), капетан немачких оружаних снага у Другом светском рату. Помогао је у сакривању и спашавању неколико Пољака и Јевреја, међу којима се нашао и пијаниста и композитор Владислав Шпилман (Władysław Szpilman). Преминуо је у совјетском заробљеништву неколико година након завршетка Другог светског рата, a 2009. је проглашен за „Праведника међу нацијама“.

Вилхелм је рођен 2. маја 1895. у селу у области Есен, у католичкој породици. Након повратка из Првог светског рата, Вилхелм постаје учитељ и предаје у локалној школи. До избијања Другог светског рата, жени се и добија петоро деце.

Крајем августа 1939, пред напад Немачке на Пољску, 43-годишњи Хозенфелд је регрутован у немачке оружане снаге. Добио је распоред у Пољској, прво у месту Пабјањице (где његова јединица учествује у изградњи логора за ратне заробљенике), а од јула 1940. у Варшави, где ће дочекати и крај рата. Већину времена проводи на дужности официра задуженог за организовање спортских и културних активности, временом дошавши до чина капетана. Иако је био члан Нацистичке партије од 1935, временом је изгубио илузије о партији и њеној политици, посебно због тога што је видео третман према Пољацима и Јеврејима. Он и неколико колега, немачких официра, понудило им је помоћ. Против правила је дозвољавао пољским ратним заробљеницима контакт са породицама. Временом се спријатељио са Пољацима и чак одлазио у пољске цркве, што је наређењима Нацистичке партије било строго забрањено.

Током службовања у Варшави, Хозенфелд користи свој положај за прибављање докумената и обезбеђење посла на изградњи локалног спортског стадиона, а који је он надгледао. Међу њима се нашао и Леон Варм, који је побегао из транспорта за логор Треблинку. Можда је најпознатији међу њима композитор и пијаниста Владислав Шпилман, који је након што су му Немци побили целу породицу, успео да побегне из Гетоа. Након устанка, Пољаци су исељени из Варшаве, а Шпилман је остао препуштен сам себи, без пријатеља који су му помагали у скривању. Ипак, средином новембра 1944. га проналази Хозенфелд и помаже му да преживи последње недеље пред ослобођење Пољске.

Хозенфелда су јануара 1945. заробили припадници Црвене армије. Пет година касније, 7. маја 1950. је на војном суду у Минску осуђен на 25 година затвора. Суђење је одржано без одбране оптуженог. У оптужници је стајало да је Хозенфелд лично испитивао заробљенике током Варшавског устанка и слао их у притвор. Хозенфлед је у писму супрузи навео имена Јевреја којима је помогао да преживе Други светски рат, замоливши је да их контактира како би му помогли у ослобађању из заробљеништва. Шест месеци након суђења, новембра 1950, Леон Варм долази у посету Хозенфелдовој супрузи.

Варм, који се спремао да емигрира из Европе, написао је писмо Шпилману. Два човека нису могла да учине ништа. Шпилман је посетио и Јакуба Бермана, шефа пољске тајне полиције и тражио од њега да му помогне у спашавању Хозенфелда. Неколико дана касније Берман долази код Шпилмана и саопштава му да не може ништа да учини. Хозенфелдово здравље било је лоше, као последица испитивања и мучења од стране совјетске тајне службе, која га је сматрала за члана Абвера. Хозенфелд је умро у затвору 13. августа 1952. године, нешто након 2200 часа, услед  пуцања грудне аорте.

Шпилман се 1998. обратио Јад Вашему, са захтевом да се призна његов спасилац. Леон Варм је већ преминуо, али је писмо које је послао Шпилману било ту. Стигла је и потврда Леонове сестре из Аустралије, која је потврдила наводе о његовом спашавању. Пре него је комисија могла да одлучи о додели титуле Праведника, било је потребно прикупити доказе да Хозенфелд није био умешан у ратни злочин. Након што су објављени Хозенфелдови дневници и писма, поново су поднети захтеви комисији. Јад Вашем је добио и потврду Пољске комисије за истраживање нацистичких злочина да Хозенфелд није био умешан у никакве злочине.

За Праведника је проглашен 16. фебруара 2009. године. Титула је уручена Хозенфелдовом сину, 19. јуна 2009. године у Берлину. Две године раније, октобра 2007, постхумно га одликује и председник Пољске Лех Качињски. Децембра 2011, на згради у којој је Хозенфелд пронашао Шпилмана, постављена је спомен плоча

 Eкранизована прича о животу пијанисте Владислава Шпилмана у поробљеној Варшави, филм Пијаниста (The Pianist), снимљен је 2002. и у њему је описан и његов сусрет са капетаном Вермахта Вилхелмом Хозенфелдом.