Тотални рат

Најсуровији оружани сукоб у историји човечанства

Други светски рат почео је у Европи нападом нацистичке Немачке на Пољску 1. септембра 1939. године, а завршио се на Далеком истоку капитулацијом милитаристичког Јапана 2. септембра 1945. године. Трајао је тачно шест година. Зараћена је била 61 држава, са једном милијардом и седам стотина милиона становника и површином од 131,5 милиона квадратних километара, односно 96 одсто Земљине површине.

Док је Први светски рат вођен углавном у Европи, на територији 14 држава, односно на око 800 000 квадратних километара, дотле су се операције у Другом светском рату одигравале у готово читавој Европи, источном и југоисточном делу Азије и северном и североисточном делу Африке, односно у 40 држава са 22 милиона квадратних километара или 20% Земљине површине, а уз то и на свим океанима и у огромном ваздушном пространству.

Већ из ових првих, сасвим глобалних поређења, може се видети какве застрашујуће размере је тај шестогодишњи оружани сукоб имао, иако се после Првог светског рата сматрало да су његове последице толико катастрофалне да се нешто слично више неће поновити. Није се, међутим, огромно повећао само простор на којем се водио Други светски рат, у поређењу са првим, већ је и неупоредиво већи број људи учествовао у том рату: милијарда и седам стотина милиона, односно 81 одсто светског становништва, према једној милијарди у Првом светском рату. И оружане снаге зараћених страна су достигле невероватне размере. У Првом светском рату било је мобилисано 70 милиона људи од 170 милиона одраслог мушког становништва, а у Другом светском рату око 110 милиона људи од 210 милиона одраслог мушког становништва. Од мобилизације сваког трећег мушкарца прешло се на мобилизацију сваког другог. Зато се и говори о тоталном карактеру Другог светског рата, поготово што је, осим војника, у рат био увучен и активно у њему учествовао огроман број цивила. Једна од битних карактеристика Другог светског рата управо и јесте досад највеће организовано учешће народних маса у борби.

И све то што је досад наведено, да би се добила слика о размерама Другог светског рата, имало је, наравно, и одговарајуће трагичне последице: 50 милиона погинулих и 35 милиона рањених. На толики број жртава свакако је утицала масовна примена најсавременијих ратних средстава – авијације, ракетног и нуклеарног оружја, од чега је страдао огроман број цивилног становништва. Али највише људских живота страдало је од масовних убијања становништва која су систематски спроводиле фашистичке државе. Масовно истребљавање становништва окупираних земаља, и то углавном жена, деце и стараца, затим Јевреја, Рома, политичких противника и ратних заробљеника, првенствено из Совјетског Савеза и земаља које су водиле народноослободилачки рат (Југославија, Пољска, Албанија, Филипини и друге), спада такође у трагична обележја Другог светског рата и његове „тоталности“. Број погинулих цивила у Другом светском рату је већи од војних губитака. Рачуна се да је животе изгубило преко 30 милиона цивилних лица, док је у ратним операцијама животом страдало 19 милиона војника. У мрежи концентрационих логора, које су организовали немачки, италијански и јапански фашисти, било је у току рата затворено око 26 милиона људи. Према непотпуним подацима, тамо је на најокрутније начине убијено око 20 милиона људи. Само у Аушвицу (Освјенћин) убијено је четири милиона људи из 27 држава. И на територији Југославије било је десетина концентрационих логора у којима је животе изгубило стотине хиљада недужних људи.

Људи су страдали и на друге начине. Због фашистичког терора било је: 110 милиона избеглица, 45 милиона ухапшених и депортованих или расељених лица, 20 милиона деце остало је без родитеља, а 10 милиона цивилних радника и ратних заробљеника из разних земаља окупиране Европе одведено је, понајвише принудно, (свега 4 одсто добровољно) у Немачку на рад.

Масовна употреба веома разорних оружја и вандализам фашистичких окупатора према материјалним добрима окупираних земаља проузроковали су ужасне материјалне штете. За шест година рата је, између осталог, уништено око 30 милиона стамбених зграда, да се и не помену културно-историјски споменици, путеви, мостови итд. Само у Европи се материјална штета цени на око 277,7 милијарди долара по ценама из 1938. године.

Највеће материјалне штете претрпео је Совјетски Савез: 128 милијарди долара. Пољска је друга по материјалним штетама – око 65 милијарди долара. Југославија је, после Совјетског Савеза и Пољске, претрпела највећа разарања и пљачкања. Спаљено је, срушено или оштећено 504 160 зграда, без крова је остало 3,33 милиона људи. Укупна штета цени се на готово 50 милијарди долара.

Тачних, боље речено комплетних података о губицима у ратној техници нема. Ипак је евидентирано да је потопљено укупно 7085 бродова са преко 34 милиона БРТ, и да су четири велике зараћене стране – Немачка, Јапан, САД и Велика Британија, од 1941. до 1944, изгубиле 409 414 авиона. Највеће губитке имало је ваздухопловство САД – преко 260 000 апарата, односно два од три произведена авиона, док је Немачка изгубила око 80 одсто произведених авиона.

Други светски рат заслужује обележје „тоталан“ и по степену ангажованости привреде зараћених земаља у производњи и снабдевању за ратне потребе.

Док су непосредни расходи за вођење Првог светског рата износили 208 милијарди долара, за Други светски рат достигли су готово непојмљиву суму од 1154 милијарде долара. Ако се томе додају и посебни трошкови рата, онда ова сума за Други светски рат достиже и 4000 милијарди долара. Зараћене стране су за ратне потребе трошиле просечно 60 до 70 одсто свог националног дохотка.

Нацистичка Немачка је свакако била најбоље припремљена за рат. Њене припреме су почеле још 1934. године, а до 1939. утрошила је на наоружање 60 милијарди марака, тј. готово 60 одсто националног дохотка. Иако се у ратним годинама Немачка масовно користила радом жена и деце, иностраних радника и ратних заробљеника, а уједно до крајњих граница експлоатисала материјалне изворе окупираних територија, она није могла да обезбеди средства за дуготрајно вођење рата. У још неповољнијем положају били су Јапан и Италија. Располагали су, наиме, веома ограниченом сировинском базом, па је губитак сваког извора сировина на окупираним територијама, практично значио могућност мање за настављање ратовања. У антифашистичкој коалицији су САД биле економски најјача, али за ратне потребе најслабије припремљена држава. Захваљујући веома снажној и развијеној материјално-економској бази, великој концентрацији капитала, високој продуктивности и веома повољном геостратегијском положају, САД су током Другог светског рата биле један од највећих произвођача ратног материјала. У рат су ушле са свега шест војних фабрика и једним поморским арсеналом, а за четири године су подигле око 400 фабрика за производњу наоружања и опреме. За војне потребе САД су 1942. године потрошиле 55 одсто националног дохотка. То је омогућило да је крајем 1942. године укупна ратна производња САД достигла готово целокупну производњу Немачке, Италије и Јапана заједно. За четири ратне године, америчка привреда је забележила највећи успон у својој историји.

Са највећим тешкоћама борила се ратна економија Совјетског Савеза, јер је одмах у почетку рата изгубљен велики део највиталнијих делова совјетске државе. Само у 1941. години евакуисан је милион и по вагона робе, што представља један од најкрупнијих ратно-економских подухвата у Другом светском рату. За потребе фронта непрекидно је радило 30 фабрика пешадијског наоружања, 64 фабрике пешадијске и артиљеријске муниције, 42 фабрике тенкова и 45 фабрика авиона. За ратне потребе само у 1942. години совјетска држава је потрошила 108 400 милијарди рубаља. Велика Британија није могла да сама обезбеди све потребе за вођење рата. И поред максималног искоришћавања индустријских капацитета (око 6000 предузећа је учествовало у производњи тенкова, а 15 000 у производњи авиона) и радне снаге, она се, због губитака стратегијских сировина са Далеког истока и осталих делова Азије, морала, делом, да оријентише на увоз наоружања и осталог ратног материјала. А располагање довољном и све савршенијом ратном техником је, поред људског фактора, било пресудно у сукобу у којем се свака зараћена страна трудила да претекне противника не само по броју наоружања, већ и по његовом квалитету и начину употребе. Степен научних достигнућа је у томе одиграо не малу улогу. Захваљујући њима, за борбу и одбрану употребљени су: радар, телекомуникациони системи, инфрацрвени зраци, млазни авиони, ракетно оружје и – на крају – атомска бомба, којом је рат и окончан. Посебно је повећана улога мотора. Док су на крају Првог светског рата на једног војника долазиле највише две коњске снаге мотора, у Другом светском рату та се цифра удесетостручила. Само у току 1942. и 1943. године САД, СССР и Велика Британија произвеле су 1 514 200, а Немачка 208 200 моторних возила.

Авион је као борбено средство употребљаван масовно, а појавили су се и хеликоптери, најпре у америчкој армији. Само шест великих зараћених држава произвело је у току Другог светског рата готово 800 000 борбених авиона.

Тенкови су се већ на почетку Другог светског рата показали као моћно борбено средство. Само пет великих зараћених страна произвело је око 300 000 тенкова. Производња артиљеријског и пешадијског наоружања достигла је у Другом светском рату, такође, гигантске цифре. Совјетски Савез, САД, Велика Британија и Немачка произвеле су преко милион топова разних калибара, 640 000 минобацача, око пет милиона митраљеза и преко 52 милиона пушака, карабина и аутомата.

Осим тога, произведено је 6,6 милиона тона депласмана ратног и 34,4 милиона бруторегистарских тона трговачког бродовља. Само четири зараћене стране – САД, Велика Британија, Немачка и Јапан – произвеле су 2970 подморница. Оружане снаге зараћених страна такође су достигле дотад неслућене размере. У годинама непосредно пред рат, свака је земља настојала да изгради своје оружане снаге у складу са својим политичким опредељењем и намерама, својим међународним положајем, као и својом ратном доктрином, али и у границама свог привредног потенцијала и броја становника. Тако су, на пример, Немци ушли у Други светски рат са 1,4 милиона војника, док је Совјетски Савез 1939. године имао 1,5 милиона, а у јуну 1941. године 4,7 милиона. Немачка је на крају рата имала 7,5 милиона, а СССР 12 милиона војника. САД су у септембру 1939. имале свега 174 хиљаде војника, али су рат завршиле са 12,3 милиона војника. Велика Британија је уочи рата имала 472 хиљаде, а на крају рата пет милиона војника.