1. алпска дивизија „Taurinense“

1. алпска дивизија „Taurinense“ (1ª Divisione alpina „Taurinense“), лака пешадијска дивизија италијанских оружаних снага, коришћена у Другом светском рату на територији Етиопије, Француске и Југославије.
Формирана је 10. септембра 1935. реорганизацијом постојеће 1. алпске команде. Команда дивизије се налазила у Турину, а већина војника је регрутована из околних подручја.
Дивизија је у свом саставу имала два алпска пука (3. и 4.), 1. алпски артиљеријски пук, 1. инжињеријски батаљон, 305. санитетски батаљон, 130. транспортни батаљон и 60. логистички батаљон.
3. и 4. алпски пук су се састојали од по три батаљона. У 3. алпском пуку су се налазили батаљони Pinerolo, Fenestrelle и Exilles, а у 4. алпском пуку батаљони Ivrea, Aosta и Intra. Алпски батаљони су се начелно састојали из командне чете и по три чете алпских стрелаца.
Артиљеријски пук је имао две артиљеријске групе: Susa и Aosta.
Када је Италија одлучила да нападне Етиопију 1935. године, из састава 1. алпске дивизије су узети по један алпски батаљон (батаљони Exilles и Intra) и две артиљеријске батерије и придодати су 5. алпској дивизији Pusteria. Ове јединице су се вратиле у састав 1. алпске дивизије након повратка 5. алпске дивизије из Етиопије 1937.
Од 10. до 24. јуна 1940. дивизија је ангажована у нападу на Француску, Након престанка борбених дејстава, дивизија је била смештена у Бур Сен Морицу. У Француској остаје до јануара 1942, када одлази у Мостар ради спровођења противпартизанских борбених дејстава.
Након доласка у Мостар, дивизија је стављена под команду италијанског XIV корпуса и учествовала у трећој немачкој офанзиви. Дивизија је заузела Трново, и блокирала Калиновик, где је дошла у додир са 22. пешадијском дивизијом Cacciatori delle Alpi.
Августа 1942. дивизија је послата на територију Црне Горе, Годину дана касније учествује у петој по реду офанзиви против партизанског покрета, без постизања задатих циљева. Након потписивања примирја између Савезника и Италије, 3. септембра 1943. и немачке инвазије на Италију 8. септембра, дивизија дислоцирана у Которском заливу се предаје Немцима и бива расформирана. Међутим, неки њени делови (батаљон Ivrea и артиљеријска група Aosta) одбијају предају и са осталим италијанским јединицама стационираним на Балкану формирају италијанску партизанску дивизију Гарибалди (Divisione italiana partigiana „Garibaldi“). Новоформирана дивизија се бори под командом Другог ударног корпуса НОВЈ.
Команданти дивизије (1935. – 1943)
- генерал Carlo Vecchiarelli
- генерал Luigi Nuvoloni
- генерал Paolo Micheletti
- генерал Paolo Puntoni
- генерал Giovanni Maccario
- генерал Lorenzo Vivalda
Начелно бројно стање НВО алпске дивизије (1940. године):
13 000 људи
5 400 коња/мазги
162 лаких митраљеза
66 тешких митраљеза
54 минобацача калибра 45 мм
24 минобацача калибра 81 мм
24 брдских хаубица калибра 75 мм
50 моторних возила
22 моторцикала
53 бицикала