Бугарска изабрала IRIS-T SLM
Противваздушне снаге оружаних снага Републике Бугарске сада већ дуго чекају на давно најављивану модернизацију, која се налазила у говорима свих досадашњих председничких кандидата и министара одбране. Тренутно, ове јединице располажу противавионским системима С-200 и С-300 совјетске производње, који су уведени 1984. и 1989. и којима се врло ретко гађа. Протекле недеље је објављена вест да Бугарска планира да купи седам батерија ракетног система ПВО IRIS-T, док је набавка најмање једног система и потврђена.

Преговори између бугарског министарства одбране и компаније Diehl Defense одржани су између 22. и 24. јула. Убрзо након тога, бугарски парламент 6. августа одлучује да се настави са процесом набавке једног система IRIS-T SLM, вредног око 199 милиона долара. Уколико наставе са набавком целог предвиђеног пакета, који броји седам система, то би Бугарску коштало близу 1.4 милијарди америчких долара.
Ови преговори су већ изазвали неке контроверзе. Бивши министар одбране, Красимир Каркачанов, изнео је неколико забринутости поводом ове набавке. По њему, домет ракеетног система IRIS-T од 40 км далеко је краћи од домета америчких и израелских ракетних система. Даље, критиковао је недостатак упошљавања бугарских компанија. Треће, приметио је да се радило о директним преговорима са произвођачем. И на крају, замерио је на одсуству транспарентности у сваком погледу.
Зашто је фаворизован систем IRIS-T?
Као први разлог, може се навести разлика у цени између система IRIS-T и Patriot. Већ је наведено да један систем IRIS-T SLM кошта око 200 милиона америчких долара. У поређењу с њим, једна батерија ракетног система Patriot кошта око милијарду долара. Уколико се посматра шира слика, Бугарској је потребно најмање седам батерија. Из тог разлога се говори о потенцијалној куповини седам система до 2032. године, за око 1,4 милијарди долара, што није мала разлика уколико се узме у обзир да би за куповину седам система америчке производње требало издвојити седам милијарди долара.
Други разлог овог избора лежи у жељи Бугарске да учествује у паневропској иницијативи за јединствену противваздушну одбрану, ESSI (European Sky Shield Initiative). Уједињењем снага и капацитета са Белгијом, Чешком Републиком, Естонијом, Финском, Немачком, Мађарском, Летонијом, Литванијом, Холандијом, Норвешком, Словачком, Словенијом, Румунијом и Великом Британијом, бугарска посвећеност овој иницијативи наглашава преферирање европских произвођача, нарочито Немачке, са којом је Бугарскка успоставила веома јаке везе у претходне три деценије.
Трећи разлог би се могао наћи у области конструкције. Систем IRIS-T SLM је пројектован пре свега за дејство по дроновима, хеликоптерима, авионима и крстарећим ракетама на средњим и малим даљинама. Тренутно, према бугарским аналитичарима, главна опасност Бугарској прети од Русије, посебно са Црног мора. Напади балистичким ракетама се сматрају могућим, али не и примарним. Уместо тога, забринутост се огледа у нападима крстарећим ракетама са копна и мора.
Ове крстареће ракете, пре свега оне лансиране са мора, предстрављају значајну опасност по критичним елементима енергетске инфраструктуре у Бугарској, међу којима се налазе нуклеарна електрана у Козлодују, разне термо и хидроелектране, као и бране подигнуте током комунистичке владавине Тодора Живкова, а које су првобитно биле намењене за плављење терена у случају напада из правца Турске.
Бугарска тренутно има успостављене елементе противракетне одбране у виду ракетних система ПВО совјетске производње. Међутим, кадаје реч о ракетама које би могле да пресретну крстареће ракете и дронове, ситуација се значајно мења. На пример, Бугарска још увек користи застареле противавионске ракетне системе 2К12 Куб, 9К33 Оса, Шиљка и Стрела-10. Посебна прича је стање њихове исправности, али и исправности „најмодернијег“ система којим располажу, с обзиром да је рат у Украјини омео њихово слање на ремонт и модернизацију, а било је и покушаја да се неисправне ракете донирају Украјини, али без података о количинама. Оно што се може рећи са сигурношћу је то да се С-300 не појављује на редовним гађањима циљева у ваздушном простору који се организују једном годишње на полигону Шабла.

Сходно томе, Бугарска ће се у погледу одбране од балистичких ракета ослањати на свог северног суседа, Румунију, која је такође члан ЕУ и НАТО. Румунске способности противваздушне одбране су далеко веће од бугарских, обзиром да на својој територији има размештене елементе противракетне одбране НАТО у некадашњој бази румунске авијације у Девеселу, али и због поседовања ракетних система ПВО Patriot. Узевши у обзир положај нуклеарне електране Козлодуј, вероватно је да ће њену заштиту од напада из ваздуха преузети управо Румунија.
Румунија је својих седам батерија Patriot купила 2017. године за цифру од око четири милијарде долара. До сада су јој испоручене четири батерије, од којих су две достигле пуне оперативне способности, а једна је најављена да ће бити послата Украјини као помоћ.
Гледајући тактичко-техничке карактеристике, предност је свакако на страни америчког модела. Ипак, узевши у обзир финанскијске могућности система одбране Републике Бугарске и давно најављивану модернизацију њених оружаних снага, из бугарске перспективе гледано, добро је да је направљен и овај корак. Иначе, велики број процеса набавке наоружања и војне опреме за потребе опремања бугарских оружаних снага је до сада падало у воду.