Десантни брод Anadolu

Anadolu је класа десантног брода, грађеног за потребе опремања турске ратне морнарице, а по пројекту сличном шпанском десантном броду класе Juan Carlos I. Први трагови о намери Турске да изгради један овакав брод налазе се у разговорима вођеним 2013, када је закључено да је Турској потребан овакав брод, као и да је потребно купити четири искрцна средства. Турска је убрзо купила лиценцу од компаније Navantia, да би 2015. потписала уговор о градњи, а већ наредне године започела изградњу брода. Очекује се да брод уђе у оперативну употребу 2021, када ће постати и командни брод турске ратне морнарице. Планиран је и други брод ове класе, који ће понети име Тракија.

Овај вишенаменски брод може крцати авионе, хеликоптере, морнаричку пешадију, возила, као и различите врсте залиха. Пројектован је за употребу STOVL летелица, са летном палубом дугом око 200 м и ски рампом на прамцу. У улози носача хеликоптера, брод може укрцати до 30 летелица.

Према првобитним плановима, брод је требао да укрца вишенаменске ловачке авионе типа F-35B; Турска је чак делимично и финансирала развој овог типа авиона и снабдевала је овај пројекат неким компонентама. Међутим, САД су 2020, услед сарадње Турске са Руском Федерацијом, отказале учешће Турске у овом пројекту и забраниле испоруку ових авиона Турској. Када је реч о сарадњи Турске и Русије, ради се о куповини ракетног система ПВО С-400, који је Турска набавила претходне, 2019. године. У складу са овом ситуацијом, тренутно је нејасно које ће и да ли ће уопште крцати авионе, или ће се аеро компонента овог брода ограничити на хеликоптере.

У верзији носача хеликоптера, Anadolu крца групу хеликоптера у комбинацији противподморничких хеликоптера, јуришних хеликоптера Т-129 и хеликоптера опште намене, међу којима се налазе и средњи транспортни хеликоптери CH-47 Chinook. Првобитно је било планирано да се ваздухопловна група састоји од 12 авиона F-35B и 12 хеликоптера. Међутим, услед отказа турског учешћа у програму F-35, Anadolu ће највероватније крцати само хеликоптере и беспилотне летелице.

У хангару се може сместити 12 хеликоптера средње величине, или осам хеликоптера CH-47 Chinook. По проширењу хангара за ваздухоплове на простор хангара за терет и возила, Anadolu ће моћи да прими 25 хеликоптера средње величине. Поред тога, још шест хеликоптера се може сместити на летну палубу.

Anadolu може укрцати и до 1000 војника морнаричке пешадије, као и 100 возила, укључујући и најмање 29 тенкова, као и оклопна и транспортна возила. На располагању је вишенаменски хангар и гаража на два нивоа, испод летне палубе. Посада брода броји 261 члана посаде, од којих је 30 официра.

Турска је недавно наручила серију амфибијских транспортера ZAHA, сличних америчким AAV7. Ова возила су пројектована за задатке десанта војника и залиха са десантног брода, као и за њихову подршку током напада на предњи крај одбране непријатеља. Планирано је да ова возила буду распоређена на Anadolu, који их може понети око 27.

Десантна палуба брода може да прими 2 ховеркрафта LCAC или 4 механизована десантна средства LCVP, која су намењена превожењу људства, средстава и технике са брода на обалу.

Брод је наоружан оружним системима турске производње. Тако је уграђено четири или пет система блиске одбране калибра 25 мм, модела Aselsan STOP, као и два система блиске одбране Phalanx Block 1B калибра 20 мм; ту су и три оружне станице Aselsan STAMP. За одбрану од напада из ваздуха уграђен је и амерички лансер ПАР малог домета, ознаке RIM-116.

Посматрајући уграђено наоружање, намеће се закључак да је намењено углавном самоодбрани брода, посебно приликом одбијања ракетног напада непријатеља. Заштита од других опасности биће препуштена осталим бродовима из групе.

Максимална брзина пловљења брода износи 21 чв у конфигурацији лаког носача авиона, односно 29 чворова у конфигурацији десантног брода.

Иако су и шпански Juan Carlos I и турски Anadolu вишенаменски бродови, Juan Carlos I има развијенију ваздухопловну компоненту, док Anadolu има снажнију десантну компоненту. Процењена вредност турског десантног брода износи око милијарду долара.

Поделите садржај сајта

Оставите одговор