Los Angeles, класа подморница

Подморнице класе „Los Angeles“ конструисане су за борбу против совјетских подморница, а у циљу заштите америчких носача авиона, као и борбу против капиталних бродова совјетске морнарице. Своје место налазе у пратњи борбене групе носача авиона. Своје место у строју обезбеђују својом брзином, тишином, као и могућношћу лансирања торпеда Mk 48, противбродских ракета и крстарећих ракета.

Ова класа подморница се сврстава у најнапредније подморнице данашњице. Иако јој је примарни задатак противподморничка борба, саме карактеристике подморнице (нечујност, мобилност и издржљивост) чине да налази своје место и у светлу нових геополитичких промена у свету. Тако су ове подморнице способне да брзо стигну у зону дејства, остану ту дуго времена и изврше широку лепезу задатака (искрцавање специјалних јединица, полагање минских препрека, те прецизан напад по циљевима на копну).

Као наследник подморница класе „Sturgeon“ које су грађене шездесетих година, подморнице класе „Los Angeles“ за разлику од њих имају смањен шум и већу погонску групу.

Доминација над совјетском флотом била је пресудна у очувању поморске надмоћи током хладног рата. Током овог периода, америчке подморнице су извршавале задатке надгледања спровођења активности совјетске ратне морнарице у водама Медитерана, Атлантика и Пацифика. Тако су добијани подаци од виталног значаја за даљи развој америчких бродова и подморница.

Иако је већина операција током хладног рата тајновита, две „мање тајне“ мисије показале су могућности подморничких снага. USS Guardfish (SSN-612) налазила се на активностима праћења совјетске подморнице која је пратила америчке носаче авиона ангажоване у Вијетнаму током седамдесетих година – спремна да заштити америчке бродове уколико совјетска подморница лансира ракeте на њих. USS Batfish (SSN-681) пратила је совјетску подморницу која је патролирала дуж источне обале САД, спречавајући њено потенцијално дејство.

Ова операција, кодно названа „Evening Star“ започела је 17. марта 1978. године када је USS Batfish пресрела совјетску подморницу класе Yankee у Норвешком мору. Оперативним радом норвешких обавештајних структура и америчким шпијунским сателитима добијена је информација о могућем испловљењу подморнице из базе на полуострву Кола. Након праћења које је трајало 51 часова, за које време је подморница прешла 350 наутичких миља, USS Batfish губи контакт током олује 19. марта. Патролни авион S-3 Orion полетео је са аеродрома у Рејкјавику у циљу поновног успостављања контакта. Следећег дана контакт је поново успостављен у пролазу између Исланда и Фарских острва. Наредних 44 дана подморница је успешно одржавала контакт са совјетском подморницом и то представља најдуже праћење које је спровела америчка морнарица.

Са наставком хладног рата, совјетwска морнарица је нарасла, како у величини тако и у могућностима. Забринути нарастањем америчких подморничких снага, Совјетски Савез изналази нова технолошка решења која јој омогућују даљи развој подморничке компоненте своје флоте.

Осамдесетих година САД усваја Поморску стратегију у циљу одбране северне Еропе од совјетске инвазије. Амерички војни планери кључну улогу додељују подморницама. Рачунавши на њихову способност, додељују им улогу напада и уништења совјетских пловила способних за уништење америчих борбених група. Као додатак, америчке подморнице се фокусирају на ратовање у арктичком појасу где се очекивало присуство совјетских подморница  тренуцима пред избијање сукоба.

Средином осамдесетих година, амерички званичници почињу да износе у јавност дискусију о противподморничкој стратегији Запада. Као прва изјава у јавности наводи се изјава секретара морнарице Џона Лихмана, који је изнео тврдњу да ће америчке подморнице у првих пет минута сукоба уништити совјетске подморнице – носаче балистичких ракета. Јануара 1986. године, шеф поморских операција, адмирал Џејмс Воткинс, написао је да ће САД спровести агресивну кампању против свих совјетских подморница, укључујући и подморнице наоружане балистичким ракетама.

Нису све операције праћења подморница биле успешне… Совјетске подморнице су повремено улазиле у Атлантик и Пацифик, а да нису биле откриване, некада су контакти били губљени. Значајан инцидент се десио октобра 1986. године, када је америчка морнарица USS Augusta (SSN-710) пратила совјетску подморницу у водама северног Атлантика. Тада је дошло до судара са совјетском подморницом класе Delta I, коју америчка подморница није успела да детектује. USS Augusta се вратила у луку са штетом од 2.7 милиона долара. Совјетска подморница је претрпела мању штету и наставила са патролирањем.

Хладни рат се завршио 1989-91 распадом Варшавског пакта и Совјетског Савеза. Преко 40 година су подморнице играле велику улогу заштите и одбране САД од нуклеарног и конвенционалног напада. Посаде подморница, често и преко 6 месеци одвојене од куће, будно су мотриле на противника, док су се истовремено припремале и за рат.

Дугогодишњи конструктор и градитељ америчких подморница била је компанија „Electric Boat“. Како било, морнарица је одлучила да развије алтернативне капацитете, додељујући уговор за конструисање подморница класе „Los Angeles“ бродоградилишту Newport News (Newport News Shipbuilding and Dry Dock Company) новембра 1969. године. Фебруара 1973. године потписан је уговор о градњи прве подморнице из класе. До 1982. године потписана су још 4 уговора за градњу још 15 подморница класе „Los Angeles“.

Компанија „Electric Boat“ добија уговор за градњу 7 подморница јануара 1971. године. Упркос забринутости морнаирце да компанија „Electric Boat“ неће испоштовати рокове испоруке, децембра 1973. године потписује се уговор за градњу још 4 подморнице. Компаније „Electric Boat“ укупно је изградила 18 подморница класе „Los Angeles“, или гледано кроз проценте, 78 % укупног програма градње.

У раној фази изградње постало је јасно да Newport News, као конструктор, има одређене проблеме и да ће самим тим каснити нацрти. Две године након потписивања уговора, компанија „Electro Boat“ је примила свега половину потребне техничке документације. Почетком 1974. године, рок за изградњу првих седам подморница у бродоградилишту компаније „Electro Boat“ пробијен је за 7 месеци. Упркос томе, морнарица потписује још један уговор, који обавезује компанију „Electro Boat“ да изгради прву подморницу класе „Trident“ и још три подморнице исте класе. Радна снага компаније „Electro Boat“ која је 1971. године бројала 12 000 радника, нараста у јануару 1975. године на 19 000, да би две године касније достигла цифру од 26 000 радника. Епилог сарадње компаније „Electric Boat“ и америчке морнарице одиграо се на суду, уз велике одштетне захтеве.

Подморнице класе „Los Angeles“ грађене су у три модификације:

• од подморница 688-718 – првобитни дизајн,
• од подморнице 719-750 – уграђене су 12 вертикалних лансирних цеви за крстареће ракете Tomahawk; уграђено је усавршено језгро реактора које није захтевало допуњавање,
• од подморнице 751-773 – последњих 23 подморница из класе, означених као „688I“, биле су тише, имале су уграђен сонар BSY-1 и могућност да полажу мине из торпедних цеви. Прилагођене су за деловање испод леба тако што су му прамчана кормила роњења пребачена са командног торња на прамац, а сам командни торањ је ојачан како не би било оштећења приликомн пробијања ледене капе.

Опремљене су широким спектром антена, предајника и пријемника неопходних за подршку извршавању сложених задатака који се пред њу постављају. Кроз целу подморницу су успостављени системи унутрашње бродске везе који функционишу независно од извора бродског напајања. Различити алармни системи и сензори омогућују официру палубе и инжињеру погона да  у сваком тренутку прате параметре који су од изузетне важности за функционисање и сигурност подморнице.

Нуклеарни погон омогућује подморницу да дуго времена проведе на мору, не зависећи од бродских залиха горива и попуне. Како би се ова предност у потпуности искористила, на подморници су уграђени системи који подмирују потребе посаде за живот и рад далеко од база. Опремом за контролу атмосфере обезбеђује се кисеоник неопходан за дисање, а угљен диоксид и остали контаминанти из ваздуха се уклањају. На подморници су уграђена два десалинизатора који обезбеђују воду за пиће, прање и бродски погон. Ту су незаобилазни и резервни делови и склопови, као и храна. Наиме, на подморници постоје капацитети смештаја хране за посаду за 90 дана.

Труп подморнице је подељен у два водонепропусна простора. Прамчани простор служи за смештај посаде, оружне системе, бродски оперативни центар, као и за систем за управљање ватром. У крменом одсеку су смештени нуклеарни реактор и уређаји погонске групе.