Подморница USS Albacore
USS Albacore је америчка подморница класе Gato, коришћена током Другог светског рата. Сматра се најуспешнијом америчком подморницом Другог светског рата; изгубљена је 1944, вероватно након што је 7. новембра 1944. године северно од острва Хокаидо наишла на мину.
Кобилица подморнице Albacore је положена 21. априла 1941. у бродоградилишту Electric Boat Company у Гротону (савезна држава Конектикат); поринута је 17. фебруара 1942, а у оперативу је уведена 1. јуна исте године.
Оперативна употреба подморнице
1942.година
Након пробних вожњи, подморница се кроз Пaнамски канал упутила ка Перл Харбуру, одакле ће 28. августа 1942. отпочети и прву патролну вожњу, у водама северног и североисточног пролаза, кроз коралне гребене који су се налазили око острва Трук. Након две недеље патролирања, подморница 13. септембра уочава два теретна брода у колони. Albacore из подводне вожње лансира три торпеда на први и два торпеда на други теретни брод. Једно или два торпеда су погодила и оштетила први брод, док други брод пролази без оштећења. До следећег контакта са непријатељем дошло је 1. октобра, када подморница врши напад из површинске вожње на јапански танкер, са чак седам торпеда. Од седам лансираних, танкер погађају два торпеда. И поред оштећења, танкер успева да напусти бојиште на сопствени погон. Осам дана касније, 9. октобра, Albacore уочава носач авиона класе Шокаку у пратњи тешке крстарице и разарача, али је пратња носача убрзо отерала дубинским бомбама. Већ сутрадан подморница наилази на теретни брод који погађа једним торпедом и због тога што је чула две експлозије, посада подморнице закључује да га је потопила.
Почевши од преподнева 11. октобра, подморница Albacore је била мета више напада противподморничким оружјем. Један од напада је трајао седам часова, а почео је у 1548 часова. Наредног дана, подморница се упутила ка Мидвеју. Иако је имала неколико прилика за напад током пловидбе за Мидвеј, нити једну од њих није искористила. У луку на острву Мидвеј је упловила 20. октобра, када започињу и поправке подморнице.
Подморница Albacore је са Мидвеја отпловила 11. новембра, са новоуграђеним топом Oerlikon калибра 20 мм. Крајем новембра, тачније 24. новембра, подморница уочава конвој од два теретна брода. Након маневрисања и лансирања два торпеда из крмених цеви, бродови се удаљавају без оштећења. Два дана касније, подморница постаје циљ. Два јапанска разарача је нападају дубинским бомбама, што је за резултат имало више мањих пропуштања трупа подморнице; Јапанци су након два сата, срећом по Американце, одустали од даљег напада.
Наредна добра прилика за напад уследила је 13. децембра, када је подморница наишла на три јапанска разарача. Међутим, и овог пута је напад био неуспешан, пошто од снопа од три торпеда нити једно од њих није погодило циљ. Пет дана касније, 18. децембра, Albacore наилази на „транспортни брод у пратњи разарача“; одлучује се да торпедује транспортни брод, али погађа разарач који тоне у пламену. Испоставиће се да је „разарач“ у ствари био лака крстарица Тенрју. Након тога, Albacore 30. децембра упловљава у аустралијску луку Бризбејн.
1943. година
Након извршене поправке на погонском комплексу, подморница Albacore 20. јануара 1943. испловљава из Бризбејна на своју трећу патролну вожњу. Уз северну обалу Нове Гвинеје уочава укупно једанаест потенцијалних циљева. Прву групу напада 20. фебруара; у групи су се налазили миноловац са пратњом разарача и фрегате. Albacore лансира укупно десет торпеда, којима је потопљен разарач док је фрегата оштећена. Касније ће се испоставити да се радило о јапанском разарачу Oшијо. У наредним данима, Albacore напада један танкер, неколико теретних бродова и још један разарач. Од осам торпеда која је лансирала на ове бродове, ни једно није погодило свој циљ; у Бризбејн се враћа 11. марта.
У Бризбејну је уследило краће доковање подморнице, након чега је 6. априла испловила на четврту патролну вожњу; патролно подручје је било око Соломонових и Бизмаркових острва, северно од Нове Гвинеје. Из патроле се вратила 26. маја; током патроле подморница је уочила неколико конвоја али нема података да је по њима и дејствовала. Поред тога што су у Бризбејну извршене мање поправке на подморници, дошло је и до смене на челу посаде: дотадашњег команданта подморнице пбб Лејка заменио је пбб Оскар Е. Хагберг (Oscar E. Hagberg).
На своју шесту патролну вожњу Albacore испловљава 16. јуна. Током патролирања у водама око Бизмаркових и Соломонових острва, подморница наилази на три одвојена конвоја при чему напада два. Посада је тврдила да је 19. јула оштетила транспортни брод, али без потапања и једног брода. По завршеној вожњи Albacore се поново враћа у Бризбејн.
У следећу патролу, са скоро истоветним патролним подручјем, испловљава 23. августа. Последњег дана августа уочава јапанску подморницу, али није била у ситуацији да изврши напад. На непријатеља поново наилази 4. септембра, у виду конвоја од два теретна брода са пратњом од два ратна брода, када салвом од три торпеда потапа један од теретних бродова, Heijo Maru. Након потапања теретног брода, неуспешно је гонила остатак конвоја, али је успела да изазове само мања оштећења. Патрола је завршена упловљењем у Бризбејн 26. септембра.
Седма патролна вожња је започета 12. октобра 1943. године. Након 13 дана вожње, 25. октобра је извршен неуспешни напад на јапански теретни брод са шест торпеда. Извештај о великом конвоју стиже на подморницу 6. новембра, да би два дана касније подморница наишла на конвој и започела праћење. Међутим, амерички авион напада сопствену подморницу, при чему долази до прекида контакта са јапанским конвојем. Срећом, напад из ваздуха је прошао без оштећења.
Амерички авиони су били боље среће 10. новембра, када су поново напали сопствену подморницу; овог пута, напад је имао ефекта. Подморница Albacore је претрпела оштећења на помоћним моторима, почела је да прима воду кроз индукциони вентил… Наредна два и по сата се борила да изађе на површину, након чега је одлучено да се прекине патролна вожња и врати у луку на поправку. Без обзира на оштећења, подморница је добила наређење да открије и нападне јапанску крстарицу Агано, коју је оштетила подморница USS Scamp. Albacore је пронашла јапанску крстарицу, али ју је јапански разарач осујетио у извршењу напада, и то тако што је направио четворосатни бараж дубинским бомбама око оштећене крстарице. У Бризбејн је упловила 5. децембра, претходно 25. новембра потопивши транспортни брод Kenzan Maru. У Бризбејну је поново дошло до измене на месту команданта подморнице: уместо пбб Хагберга постављен је пбб Џејмс Бланшард (James W. Blanchard).
Подморница Albacore коначно напушта Аустралију 26. децембра, када одлази на патролну вожњу северно од Бизмаркових острва.
1944. година
Прву мету уочава 12. јануара 1944, када из другог покушаја потапа јапански теретни брод Choko Maru. Два дана касније, заједно са подморницама Scamp и Guardfish напада и потапа разарач Сазанами, класе Фубуки; разарач је потопљен торпедима лансираним из крмених торпедних цеви подморнице Albacore. Други јапански разарач, који је пловио заједно са Сазанамијем, приковао је Albacore дубинским бомбама (употребио је 59 дубинских бомби), тако да су подморнице Scаmp и Guardfish могле да нападну јапанске танкере (успеле су да потопе свега један танкер). У Тулагију и на Мидвеју је извршена попуна горива, а у Перл Харбур је упловила 22. фебруара. Након тродневних поправки, Albacore је наставила ка калифорнијском бродоградилишту Mare Island Navy Yard где је планиран ремонт.
Подморница је из ремонта испловила 5. маја 1944; у Перл Харбур је упловила 13. маја, да би наредне две недеље провела у мањим поправкама и обуци посаде. На своју девету патролу, Albacore испловљава 29. маја; за патролно подручје одређене су воде западно од Маријанских острва и око острва Палау. У наредних неколико дана, подморница је остварила свега један контакт са непријатељем; уочила је јапански конвој и 11. јуна га напала. Ипак, пре него што је изманеврисала, јапански авион ју је приморао да зарони и изгуби контакт са циљем.
У јутро 18. јуна, два дана након почетка америчког искрцавања на Сајпан, подморница Albacore се померила са позиције западно од Маријанских острва на нову позицију, 100 наутичких миља јужније. Адмирал Локвуд, командант подморница на Пацифику, наредио је промену поставишта надајући се да ће подморница пресрести јапанске снаге које су под командом адмирала Озаве пловиле из Тави-Тавија ка Сајпану. Albacore је у 08,00 часова наредног јутра схватила да се налази у сред јапанског пловног састава. Бланшард је пропустио први носач авиона да прође, док је други носач авиона узео за циљ. На носач је испаљено шест торпеда. Носач је био у поступку лансирања авиона, а један од пилота је, видевши траг торпеда, обрушио авион на њега и уништио га. Три јапанска разарача из пратње су се готово одмах устремили на америчку подморницу. Подморница је кренула у дубину, када се зачула експлозија торпеда. Са разарача је ка подморници полетело 25 дубинских бомби. У подморници су се могле чути серије експлозије дубинских бомби, једна за другом. Командни брод адмирала Озаве, носач авиона Таихо, депласмана 31 000 тона, најновији и највећи носач авиона јапанске флоте, потонуће тек у послеподневним часовима, након што су га потресле две снажне експлозије под палубом.
Посада америчке подморнице није била свесна да је потопила Озавин командни брод. Након ове акције, подморница добија задатак спашавања америчких пилота који би били оборени у нападу на пацифичка острва Јап и Улихи; 2. јула добија задатак пресретања саобраћаја између острва Јап и Палау. Тако је уочила и брод Taimei Maru, накрцан јапанским цивилима. Командант подморнице Albacore одлучује да изрони и нападне брод. Након што је топовима запалио брод, подморница зарања како би избегла евентуални напад авиона, који би можда били привучени пожаром на броду. Подморница се касније вратила и преузела пет преживелих чланова посаде-путника са брода Taimei Maru. Због овог потапања ће и сам Хирохито упутити Американцима протестну ноту.
Albacore 15. јула упловљава у луку Мађуро на Маршалским острвима; похваљена је за агресивну патролу и за оштећење носача авиона класе Шокаку. Амерички дешифрери су изгубили траг носача авиона Таихо након битке у Филипинском мору, тако да нису схватали да је овај носач у ствари потопљен; до сазнања да је носач потопљен доћи ће тек након испитивања ратних заробљеника.
Након извршених ремонта, подморница Albacore је 8. августа испловила на своју десту патролну вожњу. Током патролирања у јапанским водама, Albacore потапа два јапанска брода, теретни брод Shingetau Maru депласмана 880 тона и ловца на подморнице #165 депласмана 170 тона. Патрола је завршена упловљењем у Перл Харбур 25. септембра.
Губитак подморнице
Albacore испловљава из Перл Харбура 24. октобра 1944. године; четири дана касније на Мидвеју допуњава танкове горива, што је био и последњи пут да је неко видео подморницу. Према јапанским извештајима, до којих су Американци дошли након рата, подморница (претпоставља се да је у питању Albacore) је 7. новембра наишла на мину у близини североисточне обале острва Хокаидо. Јапански патролни брод је био на лицу места када се мина активирала, након чега се на површини појавила нафтна мрља и делови инвентара са подморнице. Подморница Albacore је званично проглашена изгубљеном 21. децембра; име јој је избрисано из регистра 30. марта 1945. године.
ТТ карактеристике
| Класа и тип | Gato, дизел електрична подморница |
| Депласман | 1525 тона површински, 2424 т подводни |
| Дужина | 95,02 м |
| Ширина | 8,31 м |
| Газ | 5,2 м (максимални) |
| Погон | 4 дизел мотора General Motors Model 16-248 са електричним генераторима, снага погона 5400 КС, 2 осовинска вода |
| Брзина | 21 чв површинска, 9 чв подводна |
| Аутономија | 11 000 миља брзином од 10 чв у површинској , 8 часова брзином од 2 чв у подводној вожњи, 75 дана залихе хране и воде |
| Посада | 6 официра, 54 подофицира и морнара |
| Наоружање | 10 ТЦ калибра 533 мм (6 прамчаних и 4 крмене), б/к 24 торпеда 1 х 76 мм 1 х 40 мм Bofors 1 х 20 мм Oerlikon |