Полуаутоматска пушка Gewehr 41

Gewehr 41, позната и као G41(W) или G41(M), полуаутоматска пушка у наоружању немачких оружаних снага током Другог светског рата.

Немцима је 1940. постало јасно да је пешадији потребна нека врста полуаутоматске пушке, са већом брзином гађања од постојећих репетирки. Вермахт је разним произвођачима послао своје захтеве за новом пушком. Од свих компанија, само су компаније Маузер (Mauser) и Валтер (Walther) предале своје прототипове који су, узгред буди речено, били врло слични.

Оба модела су користила механизам познат као „Bang“ систем (по данском конструктору Сорену Бангу). Овај систем се одликовао по томе што су барутни гасови кроз конусно обликованог отвора израђеног у цеви, вођени у мали цилиндар где је потискиван клип који је даље путем затварача поново доводио метак у цев. Оба модела су користила магацин  капацитета 10 метака који су се пунили коришћењем стандардних оквира пушке Karabiner 98k, што је пуњење пушке чинило релативно спорим.

Маузерова конструкција, ознаке G41(M), је пропала. Пре заустављања производње, са фабричких линија је изашло укупно 6 673 пушака овог модела, од којих је 1 673 комада враћено јер су оцењене као неупотребљиве. Валтерова конструкција је била успешнија, јер су конструктори свесно заобишли одређена ограничења која су им наметана, чиме су добили стабилно оружје које је ускоро усвојено у наоружање немачке копнене војске.

Ове пушке су, као и Маузеров модел, патиле од проблема са системом повратних гасова. Изгледало је да проблеми потичу од сложеног система позајмице барутних гасова, који је услед присуства агресивних материја у производњи муниције, убрзо кренуо да кородира. Систем је имао доста ситних делова, које је било тешко одржавати чистим, растављати и одржавати у теренским условима. Даљим радом на конструкцији пушке, дошло се до модела Gewehr 43.