Пушка Ross

Британија је током Другог бурског рата, одбила да да дозволу Канади за лиценцну производњу пушака Lee-Enfield SMLE. Као одговор, шкотски проналазач и земљопоседник Сер Чарлс Рос, понудио је Канади своју конструкцију пушке, као и финансијска средства за изградњу фабрике наоружања у Канади. Росова конструкција пушке је садржала неколико делова очигледно инспирисаних Манлихеровом пушком М1895. Канадска Либерална влада је прихватила понуду, те је 1903. потписан први уговор за производњу 12 000 пушака, названих Mark I Ross. Првих хиљаду пушака искоришћено је за тестирање у јединицама канадске Планинске полиције. Полиција их је одбацила пошто је током тестирања открила многе недостатке; ови недостаци ће бити отклоњени код наредних модела пушка.

Велика Британија је у то време охрабривала стандардизацију наоружања, тако што је јединице Империје наоружавала пушкама Lee-Enfield. Међутим, Канада је још увек била под утиском неуспеле набавке лиценце за производњу тих пушака, тако да је изабрала да настави са коришћењем пушке Ross.

Морис Кохен, генерал-мајор кинеске војске, 1911. обезбеђује 500 пушака за новоформирану Републику Кину. Током Првог светског рата, Први канадски контингент, (касније преименован у 1. канадску дивизију) Канадских експедиционих снага, фебруара 1915. стиже у Француску, наоружан пушком Ross Model 10. Канадски војници убрзо почињу да се жале на слабу толеранцију пушке на прљавштину, непоуздане монтаже за бајонет, као и на британску муницију, која је рађена са нешто нижом толеранцијом од канадске. Прецизност Росове пуке приликом гађања на већим даљинама била је знатно већа него код пушке Lee-Enfield, тако да је била омиљена међу снајперистима, како канадским тако и британским.

Многи канадски војници су је мењали пушкама Lee-Enfield, које би узимали од палих британских војника. Примедбе на пушку убрзо су стигле и до главног спонзора ове пушке, канадског министра милиције и одбране Сема Хјуза, који је све примедбе глатко одбацио. Одбачене су и примедбе које је изнео лично командант 1. канадске дивизије, Сер Едвина Алдерсона.

Пушка ће ускоро постати елемент политичких неслагања унутар Канаде, као и између Канаде и Британије. Хјуз је на Алдерсонове критике одговорио оптужбама на рачун самог Алдеросна, које су биле усмерене на потпкопавање Алдерсоновог војничког ауторитета. Оптуживан је да је натерао канадске официре да пишу лоше извештаје о Росовој пушци. Након што су у отавском часопису Citizen објављени извештаји у којима су наведене лоше стране пушке Ross, постало је јасно да је канадски парламент имао лажне извештаје о отклањању недостатака у вези са недостацима пушке. Као резултат, одбрана конструкције пушке, коју је здушно подржавао канадски министар одбране, изгубила је подршку канадског премијера.

Пушка је морала бити повучена из наоружања јединица прве линије, али је настављена њена употреба у јединицама за обуку канадксих, британских и америчких војника, почевши од 1916. Производња ових пушака прекинута је 1918, након произведених око 42 000 примерака. Од укупног броја произведених пушака, Британци су купили 342 040 комада, док су око 20 000 комада купили Американци.

Део ових пушака, који је остао у Канади, конвертован је у аутоматске пушке Huot, под руководством конструктора Џозефа Алфонса Хуота. Направљено је пет примерака, али сама конструкција никада није усвојена у серијску производњу, обзиром да је Први светски рат завршен, а са њим и потреба јединицама за лаким аутоматским оружјем.

Јединице Британске обалске страже у Ирској су 1920. и 1921. добиле Ross пушке. Током Руске револуције, известан број пушака дат је „белим“ снагама у Русији, Естонији, Летонији; многе од њих ће касније завршити у рукама бољшевичких снага. Један део њих ће на крају, преко Совјетског Савеза, завршити у Шпанији.

Током Другог светског рата, канадска морнарица је располагала одређеним бројем пушака Ross Mark 3, којим је наоружала припаднике канадске Ветеранске гарде, снаге обалске одбране, јединице за обуку. У Британији, исти модел пушке издат је Домовинској гарди, Метрополитанској полицији, Ватрогасној бригади из Лондона, Лондонској лучкој полицији. Део ових пушака, као помоћ, добио је и Совјетски Савез.

TT карактеристике