Ураган-М
Ураган-М је белоруска верзија модернизације вишецевног лансера ракета Ураган, насталог у време Совјетског Савеза. Оружане снаге Белорусије су 2016. у оперативној употреби имале 72 лансера Ураган. Поред тога, у магацинима је била ускладиштена и велика количина ракета. Ипак, Ураган је у наоружање ушао још 1975, тако да је било одржавање овог система постало веома отежано. Производња шасија ЗиЛ-135ЛМП је била још давно прекинута. Имајући све у виду, модернизација оваквог система била је једино решење за држање овог ракетног система у наоружању белоруских јединица.
Модернизовани систем, званичне ознаке Ураган-М, предат је 2019. белоруској војсци ради тестирања. Током те исте 2019. године, одређени број система је предат артиљеријским јединицама копнене војске Белорусије. Према неким изворима, мањи број система је продат иностраним купцима, где је имао и ватрено крштење.
Модернизовани Ураган-М користи шасију МАЗ-631705, док је сам лансер сличан оном на оригиналном систему. Уграђено је 16 лансирних цеви калибра 220 мм. Модернизовани систем има систем за управљање ватром и модерни уређај телекомуникација.
Овај систем ракетне артиљерије врло је ефикасан у дејству на просторне циљеве. Приликом гађања може испаљивати појединачне ракете или салву. Пуна салва овог ракетног система покрива просторију површине 4,3 хектара.
Стандардна ракета је дуга 4,8 м и тежи 280 кг. Маса бојеве главе је од 90 до 100 кг, зависно од типа. Ураган-М користи вежбовну ракету, затим HE-FRAG, хемијску, запаљиву, аеросолну, касетну са противтенковским и противпешадијским минама, као и ракету са пропагандним материјалом. Максимална даљина гађања је 36 км.
Време потребно за поседање положаја и заузимање елемената за гађање је кратко и оно износи од 8 до 10 минута. За напуштање ватреног положаја потребно је далеко мање времена, свега 1,5 минут, чиме се онемогућава да систем потпадне под удар контрабатирајуће ватре.
Послуга система броји четири члана, која системом може дејствовати и без изласка из кабине. Поред тога, постоји и јединица за удаљену контролу система, која дозвољава да се системом управља из удаљеног заклона.
Возило је погоњено дизел мотором снаге 330 КС, који се одликује малом потрошњом горива, тако да је са једним пуњењем резервоара могуће превалити до 1350 км. Конфигурација возила је 6х6, са великим клиренсом, који обезбеђује добру проходност возила ван путева. Витло за извлачење и централни систем регулације притиска ваздуха у гумама налазе се у стандардној опреми возила.
Као подршка лансирном возилу Ураган-М, развијена је и модернизована верзија возила за подршку, опремљено краном и на коме је укрцан борбени комплет за лансер. пројектован је такође на бази возила МАЗ, конфигурације 6х6. За поновно пуњење лансера потребно му је око 15 минута.
И друге бивше совјетске републике, Русија и Украјина, такође су развиле своју верзију Урагана. Русија је произвела Ураган-1М, док је Украјина израдила верзију сличну белоруској, али на шасији тешког камиона КрАЗ и назвала га Бастион 3.