Заустављање рата у Украјини?
Према изворима из обавештајних структура Руске Федерације, НАТО чланице планирају да иницирају размештање већих војних снага на територији Украјине, како би привремено зауставили борбена дејства у Украјини, са циљем достизања преокрета ситуације на терену. Према овим изворима, услед великих губитака на терену, НАТО чланице желе да зауставе сукоб дуж постојеће линије додира. На тај начин, западне земље би добиле време да реорганизују украјинске снаге одбране и припреме их за другу фазу рата, док центри за обуку, формирани на територији земаља чланица НАТО већ почињу припреме за обуку оо милион украјинских регрута. Ова вест долази у време када украјински стратешки партнери на Западу притискају Украјину да смањи старосну границу за регрутовање војника са 25 на 18, као и да крене са регрутовањем жена. На овај начин би се обезбедило људство за обнављање украјинских оружаних снага након што је претрпела велике губитке у периоду од 2022. до 2024. године.

У извештајима се даље наводе планови о замрзавању конфликта у Украјини, и у њима се наводи да би Запад могао да окупира Украјину, под окриљем размештања мировног контингента. Мировни континегент би бројао 100 000 припадника такозваних мировних снага. Разматра се могућност поделе украјинске територије на секторе, односно поделе на зоне одговорности земаља чланица НАТО, где се очекује да би водећу улогу имале Пољска, Велика Британија и САД. Поред обнове украјинске копнене војске, очекује се да ће предах који би био обезбеђен замрзавањем конфликта, бити искоришћен за обнову већег дела озбиљно оштећеног одбрамбеног сектора Украјине.
Европски лидери су месецима позивали на размештање већих снага у Украјини, док је француски председник Макрон понављао да ово није настало као део политике „да се учини све што је неопходно да се Русија спречи да добије рат“. Француска влада је започела разматрање могућности размештања снага у Украјини још јуна 2023, а слични позиви су се јавили и код премијера Естоније, министра спољних послова Пољске, Литваније и Финске. Недавно, средином новембра, француски лист Ле Монд известио је да су Француска и Уједињено Краљевство реактивирале разговоре о распоређивању трупа у Украјину. Сједињене Државе су биле мање посвећене ескалацији сукоба размештањем копнених снага од многих својих јастребових европских савезника, и више су оклевале од европских држава да обезбеде Украјини нове врсте наоружања.

Западни саветници, логистичари и остали специјалисти су већ одиграли велику улогу на терену у Украјини током прве половине 2022, почевши од ангажовања припадника британских маринаца на боојишту од априла те године, до припадника FOG (Forward Observations Group), који су ангажовали своје припаднике у подршци извођења украјинске офанзиве на регион Курска. На потезу од Бахмута до Курска су се појавили извештаји о ангажовању Енглеза, Пољака и Француза у борбеним дејствима, који су се ангажовали као добровољци или плаћеници, а имали су централну улогу у појединим јединицама украјинских оружаних снага. У сваком случају, размештање великих војних формација копнене војске имало би нови утицај на сукоб у Украјини, јер би оне биле добро штићене прекоморским арсеналима матичних земаља, укључујући и средства нуклеарног одвраћања, како би спречиле руске снаге да напредују даље у дубину украјинске територије или да просто нападну на претходно размештене снаге. Француски Ле Монд је почетком 2024. писао о томе као о покушаји наметања Москви „стратешких дилема“. Руски званичници су константно изјављивали да ће западне државе, уколио разместе своје снаге у Украјини, постати легитимни циљеви као интервенционисти.
У западним земљама се појавио консензус да украјинске копнене снаге у свом тренутном стању нису способни да обезбеде повољни исход рата. Западни извори извештавају о сталном опадању способности јединица украјинске војске на фронту, јер су велики губици међу иксуним људством, који се не могу надоместити тек регрутованим војницима. Тако Financial Times извештава да је 50-70 процената регрута на првој линији преживљава свега пар дана, те да пате од ниске мотивације и да су склони паници. Стандарди обучавању су толико ниски, тако да постоји и примера међу војницима који не умеју ни да држе оружје. Исцрпљеност регрутног потенцијала земље значила је да је средином 2023. просеччна старост мобилисаних лица износила 45 година. Претходно је Волстрит џурнал извештавао да је украјинска војска регрутовала припаднике сиромашних слојева друштва, опремала их наоружањем и опремом из совјетског доба и већ након два дана проведена у бази, слал их на прву линију. Ситуација се знатно погоршала од времена објављивања ових извештаја, а нарочитом брзим исцрпљивањем елитних јединица украјинских снага у региону Курска, так ода се с матра да је стање украјинских снага централни фактор који утиче на западне присталице Кијева да настоје да издејствују паузу у извођењу борбених дејстава како би купили довољно времена да побољшају положај.